Zašto je važna tradicija zadužbinara?

Zašto je važna tradicija zadužbinara?

Zadužbinarstvo je deo vekovne tradicije srpskog naroda i simbol brige uspešnih o zajednici. Značaj zadužbinarstva ogleda se u izgradnji i adaptaciji objekata koje će koristiti šira društvena zajednica i koja će biti od značaja za društveni razvoj.

Počeci zadužbinarstva vezuju se za lozu Nemanjića. Danas ne bismo imali manastir Studenicu da je nije 1190. godine izgradio njen zadužbinar Stefan Nemanja. Kao zadužbine izgrađeni su i manastiri Mileševa, Žiča, Sopoćani, Gradac i drugi. Jedna od najvećih turskih zadužbina, očuvana i danas, je most na Drini kod Višegrada.

Zadužbinarstvo koje prati period od kraja 18. veka do Drugog svetskog rata karakteristično je po tome što zadužbinari nisu bili plemići već bogati trgovci skromnog obrazovanja. U periodu između dva svetska rata, ova plemenita misija vezuje se za velike i uspešne trgovce poput Kapetan Miše Anastasijevića, Ilije Milosavljevića Kolarca, Nikole Spasića, Nikole Čupića i mnogih drugih. Oni su svojoj otadžbini ostavljali na trajno korišćenje zdanja koja se i dalje koriste u svrhe razvoja nauke, obrazovanja, kulture, zdravstva.

U Arhivi Srbije čuva se građa od 408 zadužbina. Pouzdano se zna da je Univerzitet u Beogradu imao 82 zadužbinara, Srpska akademija nauka i umetnosti 65, Matica Srpska oko 80, Privrednik 94, Srpska pravoslavna crkva 32.

Neke od zadužbina građenih u Evropi su: rodna kuća Dositeja Obradovića u Čakovu u Rumuniji, obnovljena 2004. godine na inicijativu „Hemofarma“, Saborna „Beogradska“ crkva u Sentandreji u Ugarskoj itd.

Nakon II svetskog rata u doba komunističke Jugoslavije zadužbinarstvo je u potpunosti zamrlo, a zadužbine su kao dela buržoazije, bile nepoželjne.

Tada je donet 41 propis kojima je imovina oduzeta svim privrednim organizacijama, zadužbinama i fondovima i preneta u opštenarodnu, državnu, nacionalnu svojinu. Ovakvo stanje ostalo je sve do 80 – ih godina prošlog veka kada dolazi do promena u zakonodavnim okvirima. Neke od zadužbina potpuno su pale u zaborav i o njima ne postoje nikakvi podaci.

Novih zadužbinara je malo, a njihov značaj kao filantropa današnjice, nedovoljno istaknut. Međutim, tradicija zadužbinara u našoj zemlji polako dobija na značaju izgradnjom objekata za opšte dobro. Zadužbinarstvo kao dragoceni oblik individualne kulturne inicijative treba da bude negovana i njegova tradicija sačuvana.

01 SKULPTURA

Delta Fondacija osnovana je 2007. godine, kao prva Fondacija jedne privatne kompanije u Srbiji, sa ciljem da kroz svoj rad, a u ime članica Delta Holdinga, pruži primer, postane uzor i postavi nove standarde humanitarnog rada u okviru korporativne odgovornosti. Misija Fondacije je: „Zadovoljavanje trajnih socijalnih, obrazovnih, kulturnih i zdravstvenih potreba naše zajednice kreiranjem i realizacijom zadužbinarskih projekata.“ Ona je izgradila prvu zadužbinu u Srbiji nakon II svetskog rata i 2012. godine je poklonila Gradu Beogradu. To je Dnevni boravak za osobe sa invaliditetom “Sunce” na Bežanijskoj kosi.

Druga zadužbina Delta Holdinga, centar za sport i rehabilitaciju osoba sa invaliditetom „Iskra“ u Kragujevcu poklonjena je ovom gradu 30. juna 2016. Ovaj jedinstveni Sportski centar, koji je u potpunosti arhitektonski prilagođen, bez barijera, sa terenom za trening orijentacije osoba sa oštećenjem vida, sistemom za amplifikaciju govora koji omogućava osobama koje nose slušne aparate da jasno čuju govornika tj. da zvukove oko sebe čuju bez smetnji, oznakama za osobe sa oštećenim vidom i svlačionicama prilagođenim osobama u invalidskim kolicima, objediniće sportske, rekreativne i edukativne sadržaje za osobe sa invaliditetom.

 

DJI_0065

 

 

 

Post navigation

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.