O krivičnoj odgovornosti

Prošlo je više od dva meseca od donošenja poslednje rezolucije Evropskog parlamenta o napretku Srbije u pridruživanju Evropskoj uniji, u kojoj je, između ostalog, u članu 37, ova institucija ponovo konstatovala da u krivičnom pravu Srbije postoji problem u oblasti krivične odgovornosti preduzetnika u privatnom sektoru (Danas, 19. marta).

Iako veoma značajan za poštovanje vladavine prava u Srbiji, navedeni član rezolucije je u medijima prošao skoro nezapaženo, sve dok ga, nedavno, nije, implicitno, pomenuo gospodin Eduard Kukan, evropski poslanik i predsednik delegacije Evropskog parlamenta zadužene za praćenje Srbije, rekavši novinarima “Kurira”, koji su ga pitali o otvaranju poglavlja u pregovorima sa Srbijom, da su vlasti Srbije samo promenile redni broj člana zakona koji je kritikovan u Evropskoj uniji, i da oni “iz Evropske unije nisu tako naivni, kao što neko misli”.

Bez obzira na nepreciznost izjave gospodina Kukana, u Ministarstvu pravde su odmah shvatili o čemu je reč, pa su rekli novinaru Danasa, koji se bavio ovom izjavom u članku od 17. aprila, pod naslovom “Šibicarenje članovima zakona”, da je gospodin Kukan mislio na članove Krivičnog zakonika, i to na “bivši član 359 – zloupotreba službenog položaja, iz kojeg je proizašao član 234, zloupotreba položaja od strane odgovornog lica.”

Još su dodali da je radna grupa, koju je ministar pravde formirao još u junu 2014, “nedavno završila nacrt nove glave Krivičnog zakonika u kojoj se nalazi i sporni član i da će do kraja aprila otpočeti javna rasprava.”

Novinar Danasa je na kraju konstatovao da se neki od medijski najatraktivnijih sudskih postupaka vode upravo protiv ljudi koji su optuženi po članu 234, kao što je između ostalih i Miroslav Mišković.

Najavljeni nacrt nove glave Krivičnog zakonika Srbije, međutim, ne odaje utisak da su srpske vlasti razumele suštinu kritike Evropskog parlamenta, izražene u članu 37 pomenute rezolucije.

Naime, Ministarstvo pravde je u nacrtu zakona, koji je stavio na javnu raspravu, u opisima krivičnih dela iz glave Krivična dela protiv privrede, zadržalo sve termine, koji su korišćeni u kritikovanom članu 234, kao što su: “iskorišćavanje položaja i ovlašćenja”, “prekoračenje granica ovlašćenja”, “nevršenje dužnosti”, “zloupotreba položaja i ovlašćenja “, i čak otišlo i dalje, u kršenju evropskih standarda kada je u pitanju kvalitet krivičnog zakona, predviđajući da će se član 229, kojim bi trebalo da bude zamenjen član 234 primenjivati ako ponašanjem odgovornog lica u privrednom subjektu nisu ostvarena obeležja nekog drugog krivičnog dela.

Pomenuti kvalitet krivičnog zakona je jedno od mnogobrojnih dostignuća sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava, razvijene primenom člana 7 konvencije, koji sankcioniše princip kažnjavanja samo na osnovu zakona (Nullum crimen sine lege, nulla poena sine lege), i koji je, kao rezultat intelektualne borbe Monteskjea i Bekarie, prvi put proklamovan kao pravo građanina, još 1789. u Deklaraciji o pravima čoveka i građanina, francuskih revolucionara. Ovaj princip je jedan od stubova principa vladavine prava, od koga država, ako poštuje član 15 Evropske konvencije o ljudskim pravima, ne sme da odstupi čak ni u doba rata ili druge javne opasnosti koja preti naciji.

Evropski standardi dakle zahtevaju, na vrlo rigorozan način, da krivična odgovornost može da bude zasnovana jedino na zakonu, koji precizno predviđa, kako ponašanje koje je kažnjivo, tako i kaznu koja se zbog tog ponašanja može dobiti, a sudsko tumačenje krivičnog zakona, koje je ponekad neophodno radi njegove primene, mora da bude pristupačno i predvidljivo. Rečeno običnim jezikom, svaki građanin koji se umeša u privrednu sferu u Srbiji, na bilo koji način, morao bi već u trenutku preduzimanja bilo koje radnje u toj sferi da zna da li se nalazi u zoni krivičnog prava ili ne, i koja mu kazna preti, ako pređe zakonom precizno utvrđene granice pravno dozvoljenog ponašanja. U protivnom, ako to nije moguće, to jest, ako kriterijumi, postavljeni Evropskom konvencijom i sudskom praksom suda u Strazburu, nisu zadovoljeni, krivični progon je nezakonit i arbitraran, i ne sme da postoji u demokratskom društvu.

To je i bio razlog da Evropski parlament kritikuje krivični progon privatnih privrednika u Srbiji, prvo po osnovu člana 359, a zatim, posle izmene Krivičnog zakonika, po osnovu člana 234, i da sugeriše, u nastavku člana 37 rezolucije, kao jedino moguće pravedno rešenje, momentalnu obustavu takvih krivičnih postupaka, posle nepristrasnog i temeljnog preispitivanja.

To će biti razlog i za nove kritike, ukoliko članovi 226, 227 i 229 predviđeni u nacrtu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, prerastu u krivične zakone.

Srpski tužioci i sudije su sada u odličnoj poziciji da stupe na scenu i da direktnom primenom člana 7 Evropske konvencije o ljudskim pravima i sudske prakse po osnovu ovog člana, na koju su ovlašćeni Ustavom Srbije, obustave sve nezakonite krivične postupke u kojima postupaju, a na koje je ukazao Evropski parlament, i tako se izbore za svoju nezavisnost, koju im očigledno izvršna vlast neće pokloniti.

Ako se to ne desi, i ako tužioci i sudije nastave da primenjuju zakone neprihvatljive u državi zasnovanoj na vladavini prava, svim takvim krivičnim postupcima će se baviti strazburške sudije, a onda će šteta za srpske poreske obveznike biti ogromna, a za pravnu državu, neprocenjiva.

Izvor: Danas, 8. jun 2015.

Post navigation

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.