Apelacioni sud ukinuo presudu o poreskoj utaji

Apelacioni sud ukinuo presudu o poreskoj utaji

Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio Miroslava Miškovića optužbe za zloupotrebe u putarskim preduzećima. Prvostepena presuda kojom je proglašen krivim za pomaganje u utaji poreza, ukinuta je i vraćena prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, zbog ozbiljnih pravnih manjkavosti.

Tekst odluke koju je doneo Apelacioni sud u celini glasi:

MIROSLAV MIŠKOVIĆ

27. septembar 2017. godine

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, K. Po1 152/2015 od 20. juna 2016. godine okr. Miroslav Mišković je zbog izvršenja krivičnog dela poreska utaja, u pomaganju, iz člana 229, stav 3. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i na novčanu kaznu u iznosu od 8.000.000,00 dinara, te je oslobođen od optužbe da je, kao saizvršilac, izvršio krivično delo  zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234, stav 3 KZ. Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko pravnih zahteva upućeni na parnicu.

Okrivljeni Miroslav Mišković je oglašen krivim što je u periodu od 22. septembra do 07. oktobra 2008. godine, u Beogradu, kao lice sa najvećim uticajem na upravljanje, poslovanje i donošenje poslovnih odluka u privrednim društvima u vlasništvu Marka Miškovića, svojim savetima da „Mera Investment  Fund B.V.“ ranije kupljene akcije PZP „Niš“, unese kao nenovčani ulog osnivača u privredno društvo „Mera Invest“, a zatim da ih „Mera Invest“ proda privrednom društvu „Nibens korporacija“ pomogao Marku Miškoviću, vlasniku pravnog lica „Parmidoli investment corp.“ iz Paname, koji je vlasnik pravnog lica „Mera Investment  Fund B.V.“ sa Holandskih Antila, a preko njega i privrednog društva „Mera Invest“ da u nameri da potpuno izbegne plaćanje poreza u slučaju obavezne prijave prikrije činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza i time izbegne plaćanje poreza po odbitku na kapitalni dobitak „Mera Investment  Fund B.V.“ u iznosi koji prelazi 7.500.000,00 dinara.

 

Optužnicom Tužioca za organizovani kriminal okr. Miroslavu Miškoviću je stavljeno na teret i da je u periodu od 2005. do 2010. godine, u Beogradu i Nišu, zajedno sa Milom Đuraškovićem i Markom Miškovićem (u odnosu na koje je krivični postupak okončan nepravnosnažnom krivičnom presudom) kao odgovorna lica u pravnim licima „Sheer korporacija“, „Nibens korporacija“, preduzeću za puteve „Niš“, „Hemsladen Trading Limited“, „Mera Investment  Fund B.V.“ i u drugim sa njima povezanim pravnim licima, iskorišćavanjem svojih položaja i ovlašćenja proisteklih iz funkcije vlasništva i uloženih finansijskih sredstava navedenih pravnih lica, po prethodnom dogovoru, planirali, koordinirali i usmeravali njihovu delatnost vršeći poslove upravljanja i nadzora nad njima i njihovom imovinom i time sebi i drugom pribavili protivpravnu imovinsku korist u ukupnoj vrednosti preko 200.000.000,00 dinara, tako što su Miroslav Mišković u svojstvu vlasništva, kontrolnog člana i direktora „Hemsladen Trading Limited“,“Hitomi Financial Limited“ i „Delta M“, Milo Đurašković u svojstvu vlasnika, kontrolnog člana i direktora „Sheer korporacija“, „Nibens korporacija“, a Marko Mišković u svojstvu vlasnika i kontrolnog člana „Parmidoli Investment Corp“ , „Mera Investment  Fund B.V.“,  „Mera Invest“ i „Mercuren Group“ i istovremenu delujući zajedno kao kontrolni akcionari u PZP „Niš“ i PZP „Beograd“, a preko njih i u ostalim putarskim sistemima „Nibens grupe“, sa pravima, obavezama i ograničenjima koja kao kontrolni akcionari imaju prema odredbama Zakona o privrednim društvima, stvarajući privid da se radi o zakonitim pravnim poslovima između povezanih pravnih lica nezakonito uvećavali vrednost kapitala i izvlačili finansijska sredstva i imovinu iz putarskih preduzeća, radi pribavljanja protivpravne imovinske koristi sebi, kao i privrednim društvima u njihovom vlasništvu koja deluju pod njihovom kontrolom uz istovremeno pričinjenu štetu preduzećima za puteve koja su bila u postupku privatizacije, bankama i drugim poveriocima, a u čemu su im pomogli i to: Milutin Gašević i Zoran Mihailović u svojstvu odgovornih lica – direktora PZP „Niš“, Dejan Jevtić u svojstvu odgovornog lica prokuriste „Nibens korporacije“, Risto Ristić u svojstvu odgovornog lica – direktora „Sheer korporacija“, Rašo Zdravko kao ovlašćeni revizor i Predrag Filipović u svojstvu direktora brokersko dilerskog društva „Delta broker“ (u odnosu na koja lica je krivični postupak okončan nepravnosnažnom prvostepenom presudom).

PODNOSIOCI ŽALBE

Tužilac za organizovani kriminal, orkivljeni i njegovi branioci. 

DRUGOSTEPENA ODLUKA
Apelacioni sud u Beogradu je, nakon održane sednice veća, 6. septembra 2017. godine, jednoglasno doneo presudu Kž1 Po1 2/17 kojom je potvrdio prvostepenu presudu u delu u kojem je okrivljeni Miroslav Mišković oslobođen od optužbe da je, kao saizvršilac, izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 234, stav 3. KZ, dok je prvostepena presuda ukinuta i predmet vraćen na ponovno suđenje u delu u kojem je Miroslav Mišković osuđen zbog izvršenja krivičnog dela poreska utaja u pomaganju iz člana 229, stav 3. KZ.

Po nalaženju Apelacionog suda, u oslobađajućem delu, pravilno prvostepeni sud zaključuje da u konkretnom slučaju nema dokaza da je okrivljeni izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica i za takav svoj zaključak prvostepeni sud je dao jasne i nesumnjive razloge, koje u potpunosti prihvata i Apelacioni sud, a koje su posledice svestranih analiza svih izvedenih dokaza, kako posebno tako i u njihovoj međusobnoj povezanosti.
U osuđujućem delu, po nalaženju Apelacionog suda, prvostepena presuda sadrži bitnu povredu odredaba krivičnog postupka budući da su u obrazloženju presude izostali razlozi o odlučnim činjenicama, a oni razlozi koji su dati su u znatnoj meri nejasni i protivurečni.
U konkretnom slučaju, okrivljeni je oglašen krivim da je izvršio krivična dela utaja poreza u pomaganju, a navedeno je da se radnja izvršenja sastoji u tome da je svojim savetima pomogao okr. Marku Miškoviću, vlasniku pravnog lica, da u nameri da potpuno izbegne plaćanje poreza u slučaju obavezne prijave prikrije činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza i time izbegne plaćanje obaveza po dobitku „Mera Investment Fund B.V.“. Međutim, prvostepeni sud nije dao jasne i nesumnjive razloge koji su to saveti od strane okrivljenog Miroslava Miškovića dati Marku Miškoviću a koji su mu pomogli da izvrši krivično delo ako se ima u vidu odbrana okrivljenog, kao i saoptuženih prema kojima je postupak razdvojen, da je privredno društvao „Mera Investment“ osnovano i registrovano u Republici Srbiji po svim propisima važećim u Republici Srbiji, da je kupovina akcija od strane „Mera Investment Fund B.V.“iz Holandksih Antila, a zatim unos akcija kao povećanje kapitala „Mera Investment“ bilo registrovano kod svih državnih organa i upisano kao promena u Agenciji za privredne registre u Republici Srbiji.
Takođe, Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud, u osuđujućem delu, povredio zakon, budući da je svoju osuđujući odluku zasnovao na autentičnom tumačenju Zakona o porezu na dobit preduzeća i Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kao i na obaveštenju Ministarstva finansija i privrede RS. Naime, iz spisa predmeta proizlazi da se prvostepeni sud u formi dopisa obratio Narodnoj skupštine RS i Ministarstvu finansija i privrede RS, u kojem direktno traži odgovore na sporna pravna pitanja koja su se pojavila u ovom krivičnom postupku, budući što je, kako to navodi prvostepeni sud u obrazloženju prvostepene presude, a nakon brojnih izvedenih dokaza predloženih od strane kako odbrane tako i TužilaštvA za organizovani kriminal, te nakon saslušanih brojnih svedoka, stručnih savetnika, veštaka, te pravnih mišenja brojnih stručnih savetnika iz oblasti poreske politike, zaključio da sud nema odgovora kako se navodi, na dva sporna pravna pitanja: da li u konkretnom slučaju ostvaren kapitalni dobitak i da li je postojala obaveza obračuna prijavljivanja i plaćanja poreza po odbitku za kapitalni dobitak i za koga. Po stavu Apelacionog suda ovakvo postupanje prvostepenog suda je, najpre, protivno Zakoniku o krivičnom postupku kojim je propisano da ako primena krivičnog zakona zavisi od pravnog pitanja za čije rešavanje je nadležan sud u drugoj vrsti postupka ili neki drugi državni organ, sud koji sud u krivičnom predmetu može sam rešiti i to pitanje, prema odredbama koje važe za dokazivanje u krivičnom postupku, te rešenje ovog pravnog pitanja ima dejstvo samo u krivičnom postupku u kome je to pitanje raspravljano. Naime, ako se u krivičnom postupku koji je u toku pojavi sporno pravno pitanje od kojeg zavisi primena krivičnog zakonika sud koji sudi u krivičnom postupku može sam rešiti to pitanje. Pored toga, popunjavanje pravnih praznina se vrši od strane redovnih sudova u postupcima u kojoj se pojavljuju. Sud je dužan da na taj način nadomesti nedostatke pravne norme. Dakle, ovakvim postupanjem suda je došlo do povrede člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kojim članom je zajemčeno pravo na pravično suđenje, a koju Konvenciju je i naša zemlja potpisala i koje odredbe primenjuje kao sastavni deo pozitivnog prava, kao i povrede člana 4. Ustava Republike Srbije kojom je ustanovljeno načelo podele vlasti i garantovana nezavisnost sudske vlasti u odnosu na zakonodavnu i izvršnu. Stoga se, u konkretnom slučaju, ne radi samo o formalno pravnom nedostatku (ko je ovlašćen da traži tumačenje) već o suštinskoj povredi zakona budući da sud traži da mu organ druge grane vlasti protumači odredbu zakona, od čega, na posletku zavisi odluka u sudskom postupku koji je u toku

 

Post navigation

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *